Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Nauka
05:30
Dekodiranje nauke: Anksioznost (R)
...
06:00
Fantastična planeta: Odgovornost (R)
06:56
Sitnice svakodnevnice: Pozorište (R)
07:00
Nauka 2021: 100 godina časopisa Zenit (R)
07:30
Očima prirode: Bljesak skrivene lepote (R)
07:43
Istorija nauke: Jovan Žujović (R)
08:00
Veliki umovi dizajna: Solarni vitraži (R)
08:30
Porodična mreža: Izazov je odupreti se izazovima na društvenim mrežama (R)
09:00
Kodirani svet: Budućnost (R)
09:50
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 1.deo (R)
10:20
Zeleni časovnik: Druga emisija (R)
10:46
Čovek i kamen: Rudnik (R)
11:00
Nauka 50: Simetrija (R)
11:30
Dekodiranje nauke: Anksioznost (R)
12:00
Fantastična planeta: Odgovornost (R)
12:56
Sitnice svakodnevnice: Pozorište (R)
13:00
Nauka 2021: 100 godina časopisa Zenit (R)
13:30
Očima prirode: Bljesak skrivene lepote (R)
13:43
Istorija nauke: Jovan Žujović (R)
14:00
Veliki umovi dizajna: Solarni vitraži (R)
14:30
Porodična mreža: Izazov je odupreti se izazovima na društvenim mrežama (R)
15:00
Kodirani svet: Budućnost (R)
15:50
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 1.deo (R)
16:20
Zeleni časovnik: Druga emisija (R)
16:46
Čovek i kamen: Rudnik (R)
17:00
Nauka 50: Simetrija (R)
17:30
Dekodiranje nauke: Anksioznost (R)
18:00
Eko avantura: 10. epizoda
Dušan Radenković i Stefan Bendić su sa ekipama stigli do Zlatibora! Naša najposećenija planina je sledeća stanica EKO Avanture Srbija.... Dušan Radenković: Zadatak naših takmičara biće da prljavu i zagađenu vodu pretvore u čistu. Za takvu ekološku alhemiju, trebaće im podrška. Centar za preradu otpadnih voda Zlatibor je naša sledeća lokacija. Nada postoji, kao i optimizam da se neke stvari ipak mogu ispraviti. Ovo postrojenje je primer da čak i ako budemo nemarni prema prirodi, postoji šansa za popravni. Nakon prerade otpadnih voda, na red je došla ekološka tura biciklima. Stefan Bendić: Kada bi svako od nas koristio običan ili električni bicikl za sve kraće relacije u toku dana, za koje inače koristimo automobile, vazduh bi nam bio mnogo čistiji, a uz to bismo bili i zdraviji. Disali bi čistiji vazduh, a ujedno bi se rekreirali i bili pokretljiviji. Deseta epizoda emisije EKO Avantura Srbija je samo blago zagrevanje za veliko finale, koje nas čeka u dvanaestoj epizodi. Pobednik će biti samo jedna ekipa, koja će osvojiti plac u srcu Srbije! Autor emisije: Dušan Radenković Voditelji: Stefan Bendić i Dušan Radenković.
18:27
Srpska muzika kroz vekove: Rudolf Bruči – Joža Kalčić
U seriji „Srpska muzika kroz vekove, Obrazovno-naučnog programa, gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima.... Ovaj serijal bavi se muzikom od vremena paganstva, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, pansloveskog romantizma, pa sve do prvih decenija 20. veka kada konačno srpska muzika postaje deo globalnog mainstream-a. Serija je rađena u savremenom TV maniru i predstavlja fuziju edukativnog, filmskog i istoriografskog žanra. Urednik i scenarista: Branislav Jarić.
18:40
Promis: Ramondini proteini
Srpska ramonda – endemska vrsta biljke vaskrsnice koja potiče još iz doba tercijara, nakon dugih perioda dehidracije, kada se naizgled potpuno osuši i deluje kao da nema načina da oživi, može da obnovi svoje metaboličke funkcije samo dan nakon kiše ili zalivanja.... Ovaj fenomen inspirisao je naše naučnike da pretpostave da bi svojstva cveta mogli da primene prilikom lečenja obolelih od Parkinsonove i drugih neurodegenerativnih bolesti, kao što su amiotrofična lateralna skleroza (ALS), Alchajmer i Hantingtonova bolest. Na koji način bi srpska ramonda mogla da pomogne u borbi protiv ovih oboljenja – gledajte u šesnaestoj epizodi serijala “PROMIS.
18:52
Putevi rimskih imperatora: Sirmijum
Serijal Putevi rimskih imperatora Kulturno-umetničkog programa posvećen je antičkom kulturnom nasleđu na tlu Srbije koje čini veoma važan segment naše kulturne baštine.... Emisije serijala posvećene su gradovima i carskim palatama koje su Rimljani podigli na prostoru današnje Srbije: Sirmijumu, Singidunumu, Viminacijumu, Naisu i Medijani, Dijani i Trajanovom mostu, Romulijani, Caričinom gradu... Na prostoru današnje Srbije, tokom 3. i 4. veka, rođeno je 18 rimskih imperatora koji su u jednom važnom periodu kada je Rimsko carstvo prolazilo kroz krizni period, uspeli da mu udahnu nov život i udare temelje savremenoj Evropi. Serijal Putevi rimskih imperatora na jedan nov način prikazuje prošlost i otkriva nam priče o imperatorima i njihovim graditeljskim delima: putevima, mostovima, palatama i gradovima, kao i o životu ljudi koji su živeli u tom periodu: koje vere su bili, kakve su obrede i običaje imali, čime su se bavili, kakva su nam umetnička dela ostavili. Rekonstruišući prošlost u serijaly Putevi rimskih imperatora krenućemo putevima kojima su oni hodili kroz ove krajeve. Prva emisija iz serijala pod nazivom Sirmijum, panonska Pompeja je posvećena Sirmijumu, antičkom gradu koji se nalazi ispod današnje Sremske Mitrovice. Narator emisije nas vodi u 3. i 4. vek, u vreme kada je Sirmijum bio carska prestonica. Predstavlja nam ličnosti i događaje, kao i mesta na kojima arheolozi već decenijama istražuju i pronalaze vredna dela, svedočanstvo jedne nestale imperije. Kako je došlo do otkrića carske palate, kako je izgledao hipodrom koji danas neotkopan leži ispod savremenog grada, gde su otkrivene bazilike, gradski bedemi, nekropole, kako su izgledale terme, žitnice, gradske vile, gde su pronađena vredna umetnička dela: skulpture, freske, mozaici, nakit, staklene i keramičke posude.
19:32
Nauka kroz priče: Zašto donosimo pogrešne odluke
Smatra se da, svesno ili nesvesno, dnevno donosite više hiljada odluka. Možda vam se čini da neke od njih nisu bile najpametnije. Gledaoci kanala “RTS Nauka” će se u ovoj epizodi animiranog serijala “Nauka kroz priče” saznati kako teče proces odlučivanja, zašto je povezan sa ljudskom evolucijom, šta je brzo, a što sporo odlučivanje. U svakom slučaju, ako se odlučite za “Nauku kroz priče”, to svakako neće biti pogrešno...
19:38
Profesionalci: Profesionalci pčelari
Dr Aneta Georgijev i Srbislav Vidojević, stručnjaci za pčelarstvo... Srbija ima dugu tradiciju u pčelarstvu i po broju košnica u odnosu na broj stanovnika u svetskom je vrhu. Ima preko 1.700.000 košnica, a med iz naše zemlje, posebno iz istočne Srbije, jedan je od najkvalitetnijih u svetu. Pčelari ništa ne uvoze od repromaterijala, a izvoze značajne količine meda i ostvaruju devizni priliv veći od npr. izvoza junećeg mesa. Iako smo značajni proizvođači, potrošnja meda po glavi stanovnika je mala, svega 300 do 500 grama godišnje. O značaju pčelarstva, o lekovitim svojstvima i kako se proverava kvalitet meda, koga pčele napadaju i zašto, saznaćete od uspešnih pčelara iz Knjaževca, Anete Georgijev doktora nauka iz ove oblasti i Srbislava Vidojevića višestrukukog šampion kvaliteta poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.
20:04
Kina u Fokusu 2009-prizori iz Kine: Dnevnik o čamcima zmajeva
Kako izgleda zmaj koji je čitave godine ležao na dnu jezera Luntan? To u stvari nije pravi zmaj već čamac zmaj i njegovo podizanje je deo rituala vezanih za godišnja doba.... Prema tradicionalnim kineskim verovanjima, period prelaza iz proleća u leto je period borbe jina i janga, vreme sukoba smrti i života i zato je važno baš tada postići fizičku spremnost i smirenost tela i uma.
20:26
Rezervati prirode, parkovi za prirodu i ljude: Kopaonik
Kopaonik je naš najveći i najpoznatiji ski centar, i svi u Srbiji koji razmišljaju da posete ovaj nacionalni park žele da odu na Kopaonik na skijanje.... Malo su poznate druge lepote Kopaonika, kao što je na primer vodopad Jelovarnik, koji je sa visinom od 71 metra najviši vodopad u Srbiji. Kao nacionalni park, i centar biodiverziteta, idealno je mesto za proizvodnju zdrave hrane - resurs koji pored preostalih staračkih domaćinstava koristi i mali broj stanovnika sela koji nisu podlegli primamljivom i varljivom izazovu turističke industrije.
20:52
Minijatura: Obrati pažnju, insekti i orijentacija
21:00
Čemu toliko buke?: Biohakovanje
Biohakovanje je prilično širok pojam. Jednostavno govoreći, reč je o modifikovanju vašeg tela radi postizanja ciljeva...
21:25
Srpski akademici: Vasilije Krestić
Akademik Vasilije Krestić potiče iz ugledne banatske porodice, porodice koja je u Banatu verovatno još od srednjeg veka. Profesor Vasa Čubrilović Vasiliju Krestiću zadao je temu disertacije: Hrvatsko-ugarska nagodba.... I od tada do danas, teme kojima se bavio i kojima se bavi su teške, i u uskoj vezi sa politikom. I otežavale su mu razvoj karijere. Akademik Vasilije Krestić smatra da dobar istoričar mora biti visoko moralan čovek. Dobitnik je novoustanovljene nagrade - Medalje SANU iz oblasti društvenih i humanističkih nauka za 2021. godinu.
22:00
Studio znanja: Veštačka inteligencija
Od 1956. godine, koja se smatra formalnim početkom veštačke inteligencije, pa do danas, pametne mašine ne prestaju da nas oduševljavaju ali i pomalo zastrašuju. Još uvek je čovek taj koji ih kreira i njima upravlja, ali pitanje je da li će se to u nekom trenutku promeniti. O razvoju veštačke inteligencije i primeni u različitim oblastima, razgovaramo u Studiju znanja.... O stepenu razvoja humanoidnih robota, kao i o Optimus“ robotu Ilona Maska, govori nam Kosta Jovanović sa Elektrotehničkog fakulteta, sa kog nam dolazi i Mileta Žarković, koji će nam otkriti kako veštačka inteligencija može da pomogne u rešavanju globalne energetske krize. Sa nama je i Ivan Tanasijević, iz Instituta za veštačku inteligenciju, čije polje istraživanja obuhvata primenu veštačke inteligencije u oblasti bioinformatike. On otkriva na koje sve načine nam bioinformatika pomaže da bolje razumemo biološke podatke. Da li vam se desilo da nekad veštačku inteligenciju doživljavate kao živu osobu? Ako je ogovor da, utehu možete naći u prilogu naše novinarke Ane Jovičić. U prilozima ove nedelje ukazujemo i na neke zanimljivosti iz sveta veštačke inteligencije. Kao što postoje različite vrste ljudske inteligencije, tako postoje i različiti tipovi veštačke inteligencije. O tome koji su i gde sve imaju primenu, govori nam Igor Ilić iz Microsoft razvojnog centra. U čemu vidimo najveći potencijal veštačke inteligencije kada je njena primena u arhitekturi u pitanju, otkriva nam arhitekta Jelena Milošević, a Aleksandar Đorđević Linc iz DataScience Srbija, reći će nam koja etička pitanja ona otvara kad je u pitanju naša kreativnost i autorski rad na internetu. U muzičkom delu emisije slušamo Doru Petković za klavirom i Isidoru Bulatović violončelo. U duhu teme, ChatGPT je ove nedelje dobio zadatak da postavi pitanja nekim od naših gostiju, kao i da napiše odjavu emisije.
22:53
Svetski: lekcija 3 - Mišević
Matematičar i evolucioni biolog dr Dušan Mišević, direktor istraživanja u Centru za istraživanje i interdisciplinarnost (CRI) u Parizu, vatreni zastupnik participativne nauke, prenosi saznanje o digitalnoj evoluciji i evolucionoj kooperaciji...
23:03
Arhitektura danas: Salon dijaloga
Kažu da kuće liče na ljude, a naselja i gradovi na porodice koje u njima žive. Kako arhitekta planira i osmišljava izgled kuće i prostora oko nje? Koliko je teško, ali i zanimlljivo, spojiti geometriju i umetnost, a da sve bude funkcionalno i upotrebljivo?..
23:30
EDU global: 208
Borba protiv zagađenja i zaštita životne sredine uglavnom se doživljava kao skup proces koji podrazumeva upotrebu složenih tehnologija. Istini za volju ponekad je zaista tako, ali postoji mnogo toga što može da se uradi na jednostavan i dostupan način. Sa zdravom logikom, dobrom voljom i podrškom mnogo toga može da se promeni.... U ekspanziji modne industrije, koja je prepoznata kao jedan od najvećih zagađivača, u isto vreme dok su društvene mreže prepune modnih saveta i ponude raznih kolekcija, ljudi shvataju da biti moderan i lepo odeven ne znači biti kupoholičar koji slepo prati trendove i puni plakare. Učenici jedne škole u Danskoj napravili su svoj modni projekat sa nula investicija. Jednostavno je, poštuje se koncept održivosti kroz platformu za razmenu garderobe. Interesovanje je velko, a deca kombinuju nove stvari dok se u isto vreme rešavaju garderobe koju više ne nose. Rešenje koje bi svako od nas mogao da primeni uz veliki doprinos smanjenju zagađenja planete. Pored ovog primera dobre prakse, u magazinu Edu global predstavićemo Pogon za apsorpciju ugljen-dioksida. Još jedno inovativno rešenje kojim se ponosi Danska, a koje je zasnovano na principu nahranimo biljke ugljen-dioksidom, njima je on potreban kao nama kiseonik. Na koji način je to moguće, saznaćete u našoj emisiji. Videćete snimke norveške ekspedicije u Severnom ledenom okeanu, ali i trku Korgija u Litvaniji kao i atmosferu sa godišnjeg merenja životinja u londonskom zološkom vrtu. Urednik i voditelj: Nataša Nešković.
00:00
Eko avantura: 10. epizoda (R)
00:27
Srpska muzika kroz vekove: Rudolf Bruči – Joža Kalčić (R)
00:40
Promis: Ramondini proteini (R)
00:52
Putevi rimskih imperatora: Sirmijum (R)
01:32
Nauka kroz priče: Zašto donosimo pogrešne odluke (R)
01:38
Profesionalci: Profesionalci pčelari (R)
02:04
Kina u Fokusu 2009-prizori iz Kine: Dnevnik o čamcima zmajeva (R)
02:52
Minijatura: Obrati pažnju, insekti i orijentacija (R)
02:56
Rezervati prirode, parkovi za prirodu i ljude: Kopaonik (R)
03:00
Čemu toliko buke?: Biohakovanje (R)
03:25
Srpski akademici: Vasilije Krestić (R)
04:00
Studio znanja: Veštačka inteligencija (R)
04:53
Svetski: lekcija 3 Mišević (R)
05:03
Arhitektura danas: Salon dijaloga (R)
06:00
Eko avantura: 10. epizoda (R)
06:27
Srpska muzika kroz vekove: Rudolf Bruči – Joža Kalčić (R)
06:40
Promis: Ramondini proteini (R)
06:52
Putevi rimskih imperatora: Sirmijum (R)
07:32
Nauka kroz priče: Zašto donosimo pogrešne odluke (R)
07:38
Profesionalci: Profesionalci pčelari (R)
08:04
Kina u Fokusu 2009-prizori iz Kine: Dnevnik o čamcima zmajeva (R)
08:26
Rezervati prirode, parkovi za prirodu i ljude: Kopaonik (R)
08:52
Minijatura: Obrati pažnju, insekti i orijentacija (R)
09:00
Čemu toliko buke?: Biohakovanje (R)
09:25
Srpski akademici: Vasilije Krestić (R)
10:00
Studio znanja: Veštačka inteligencija (R)
10:53
Svetski: lekcija 3 Mišević (R)
11:03
Arhitektura danas: Salon dijaloga (R)
11:30
EDU global: 208 (R)
12:00
Eko avantura: 10. epizoda (R)
12:27
Srpska muzika kroz vekove: Rudolf Bruči – Joža Kalčić (R)
12:40
Promis: Ramondini proteini (R)
12:52
Putevi rimskih imperatora: Sirmijum (R)
13:32
Nauka kroz priče: Zašto donosimo pogrešne odluke (R)
13:38
Profesionalci: Profesionalci pčelari (R)
14:04
Kina u Fokusu 2009-prizori iz Kine: Dnevnik o čamcima zmajeva (R)
14:26
Rezervati prirode, parkovi za prirodu i ljude: Kopaonik (R)
14:52
Minijatura: Obrati pažnju, insekti i orijentacija (R)
15:00
Čemu toliko buke?: Biohakovanje (R)
15:25
Srpski akademici: Vasilije Krestić (R)
16:00
Studio znanja: Veštačka inteligencija (R)
16:53
Svetski: lekcija 3 Mišević (R)
17:03
Arhitektura danas: Salon dijaloga (R)
17:30
EDU global: 208 (R)
18:00
Kina, Priča o porcelanu: Treća emisija
Istraživači i putopisci iz prošlih vremena bili su fascinirani kineskim porcelanom. Pored besprekornog kvaliteta, za proizvođače je izuzetno važan dizajn predmeta koji su vekovima osmišljavali vrhunski umetnici.... Skoro svaki materijal s vremenom propada, porcelan je večan, a Kinezi su tehnike njegovog pečenja, ukrašavanja i glaziranja usavršili do perfekcije. Najfiniji porcelan u Kini - stil džun, pravljen je u vreme dinastije Sung. Komade ovog porcelana, prava remek-deka, krase elegancija, prefinjenost i jedinstveni kolorit nežnih tonova.
18:50
Sitnice svakodnevnice: Uskrs
Život čine male stvari, sitnice koje mogu da nam ga ulepšaju ili zagorčaju. U našim međuljudskim i porodičnim odnosima često previđamo na koji način naše ponašanje utiče na one sa kojima živimo, radimo, kojima smo komšije.... Mislite o sitnicama, jer život nikada nije ni tako lep ni tako ružan kako o njemu mislimo, a svakako je suviše kratak da ga ne ispunjavamo onim lepšim i pozitivnijim sadržajima makar to bile i sitnice. Praznici su dobra prilika da onima koji žive sa nama samo pokažemo kako mislimo na njih, makar i tako što ćemo im odneti nekoliko ofarbanih jaja i kolače.
18:54
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 3-10
U seriji (Ne)obično o biljkama, iz ciklusa „Biljke u narodnoj poeziji“, stručni saradnik botaničke bašte Jevremovac, Jasmina Bjelić-Mesaroš, govori o biljkama koje je narodna tradicija povezivala sa nebom i bogovima...
19:10
Istorija nauke: Jovan Cvijić
U serijalu Istorija nauke, svojevrsnom TV leksikonu naučnika u kojem su portretisani velikani i utemeljivači naučnih disciplina u Srbiji, ova epizoda posvećena je Jovanu Cvijiću.... Geograf, geomorfolog, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, ali i član više inostranih akademija nauka, Jovan Cvijić bio je i počasni doktor mnogobrojnih prestižnih evropskih univerziteta. Neumorni putnik i istraživač, sledbenicima je ostavio kapitalna dela o Balkanskom poluostrvu i južnoslovenskim zemljama. Najbolji poznavalac ovog regiona i ekspert za etničke probleme i granice, bio je agilni učesnik Mirovne konferencije 1919. godine. Suvereni poznavalac nekoliko naučnih disciplina istraživao je i etnografska, privredno-geografska i društveno-politička pitanja koja su bila aktuelna u balkanskim relacijama toga vremena. Ukoliko iz veće istorijske daljine bude posmatran moj rad – od strane boljeg naučnika, moći će se i bolja ocena moga rada dati. Ali ja nikada ne zaboravljam ovo: kada se uzmu dugi razmaci vremena – sve su istine privremene! Emisija je snimana u Muzeju Jovana Cvijića, Rektoratu i Arhivu SANU. Lik velikana oživeo je Rade Herceg. Urednica i scenaristkinja je Borislava Nikolić, a reditelj Ivan Milanović.
19:20
Očima prirode: Naša plava planeta
Sile koje su stvorile Zemlju još uvek postoje. Mi je zovemo priroda, i ne možemo je uvek ukrotiti, ali možemo živeti sa njom.... RHMZ Srbije skuplja podatke, i sve informacije koje ima o atmosferi u Srbiji, mogu za 15 minuta da obiđu svet. Oprez je neophodan jer čovek u atmosferu unosi 40 posto štetnih materija nego što ona to može da podnese.
19:33
Zeleni časovnik: Treća emisija
20:00
Zalogaj Kine: Peta emisija
Ovaj dokumentarni serijal na najlepši način predstavlja kinesku hranu. Kineska hrana nadilazi okvire kulinarstva, dajući još jedno, novo i prilično sveobuhvatno viđenje kineske civilizacije.... Serijal je nakon emitovanja dobio visoku ocenu publike i proglašavan je za jedan od deset najuticajnijih dokumentaraca u Kini 2018. i 2019. godine.
20:50
Hemija razbija mitove: Dijeta
Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.... Ovakve tvrdnje, od kojih nas deli samo par klikova na internet pretraživačima, nauka nije potvrdila. Među njima ima i opasnih. Zablude umeju da uzmu danak- u zdravlju, međuljudskim odnosima, novcu. Neke od njih raskrinkavamo uz pomoć dr Zorana Vujčića, profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu, i Spasoja i Stanoja Hemića, velikih obožavaoca istine i interneta.
21:03
Dekodiranje nauke: Odluke
Kažu da je čovekov život određen odlukama i izborima koje pravi. Kako nas onda donošenje odluka tako determiniše?... Gledajući emisiju saznajte sve o procesu odlučivanja i problemima koji vam se mogu dogoditi. Odlučite najbolje za sebe da bi vam život bio kvalitetniji. O odlukama nam govore Maja Antunović, psiholog i psihoterapeut; doc. dr Kaja Damnjanović, naučni saradnik Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Marko Burazor, poslovni konsultant.
21:30
Teslin narod: Četvrta emisija, ciklus 02
Teslin život je primer za jedan budući svet, u kome će merilo čoveka biti njegove vrednosti i dostignuća. Ovaj serijal je priča o upornosti i radu, disciplini, prijateljima i neobičnim životnim detaljima koji su odredili ne samo život jednog čoveka, već život svakoga od nas...
22:00
Naučni portal: em.92
Ponovo smo sa vama i otkrivamo šta je novo i interesantno u nauci i tehnologiji...
22:31
13 nemogućih: Nadrealizam u službi revolucije
Zašto je po svom društvenom angažmanu nadrealizam drugačiji od svih ostalih pokreta?... Kako je došlo do zbližavanja ideja nadrealizma sa komunističkom ideologijom? Kako su se u tome snašli francuski, a kako srpski nadrealisti.
23:00
Put u budućnost: Novi Sad
Ako bi neko pomislio da su SKC i Beograd bili jedino mesto savremenog umetničkog pokreta i nove umetničke praske tokom 1970-ih, ne bi bio u pravu.... Samo osamdesetak kilometara severnije, nalazi se Novi Sad, u kom se u to vreme formirala snažna umetnička klima koja je na svaki način zajedno sa Beogradom, Zagrebom i ljubljanom činila snažni zamajac koji će opisivati savremena kreatanja u umetnosti, u Jugoslaviji i Evropi. Autor emisije je Boris Miljković.
23:30
Nekada davno – srpske narodne bajke: Poreklo bajki
Ulazeći u svet bajke Zlatna jabuka i devet paunica uz snoviđajne animacije uvodimo vas u novu seriju pod nazivom Nekada davno - Srpske narodne bajke... Ovo je prvi put da se radi serija o našim bajkama ovakvim postupkom. Uz naratorska vođenja iz čarobne sobe, u kojoj se uz sveće čitaju bajke, i tumačenje akademskih profesora, serija uključuje i doigravane scene, ilustracije i animirane crtane scene. Svet nastajanja bajki posebno će uz specifičan postupak dočarati i slikanjem u pesku specijalno za ovu seriju psiholog i slikarka Anja Kononenko. U ovoj seriji pitamo se: Kako nastaju bajke? Ko su njihovi junaci? Kakvi su zapleti i dramaturgija? Kakva je simbolika pojedinih elemenata u bajkama, kakve su specifičnosti srpskih narodnih bajki? Da li mi pričamo bajke ili smo, dospevajući u ovaj svet pali u mnoštvo bajki, i one pričaju nas? Kroz seriju Nekada davno - Srpske narodne bajke govorimo u četiri epizode o četiri teme: poreklo bajki, progonjene devojke, kršenje zabrana u bajkama i nadmetanje sa nadmoćnijima. O ovim temama govoriće se uz tumačenje bajki: Zlatna jabuka i devet paunica, Pepeljuga, Baš Čelik, Đavo i njegov sluga i Devojka cara nadmudrila. Bajke u seriji nadahnuto interpretiraju glumci Bojan Žirović i Milena Radulović. Stručni saradnici i učesnici u seriji su akademski stručnjaci, profesori književnosti, etnolingvistike i psihologije: prof. dr Boško Suvajdžić, prof. dr ljiljana Pešikan ljuštanović, dr Tijana Tropin, prof. dr ljubinko Radenković, prof. dr Dejan Ajdačić, prof. dr Žarko Trebješanin, prof. dr Jasmina Ahmetagić i prof. dr Jelenka Pandurović. Serija je snimana i u Resavskoj pećini, u Tršiću, na Bibinoj plaži na Drini, iznad naših raskošnih tvrđava Kalemegdan, Maglič i Golubac i u vinskim lagumima u Karađorđevoj ulici. Scenaristkinja, rediteljka i urednica serije je Valentina Delić.
00:00
Kina, Priča o porcelanu: Treća emisija (R)
00:50
Sitnice svakodnevnice: Uskrs (R)
00:54
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 3-10 (R)
01:10
Istorija nauke: Jovan Cvijić (R)
01:20
Očima prirode: Naša plava planeta (R)
01:33
Zeleni časovnik: Treća emisija (R)
02:00
Zalogaj Kine: Peta emisija (R)
02:50
Hemija razbija mitove: Dijeta (R)
03:03
Dekodiranje nauke: Odluke (R)
03:30
Teslin narod: Četvrta emisija, ciklus 02 (R)
04:00
Naučni portal: em.92 (R)
04:31
13 nemogućih: Nadrealizam u službi revolucije (R)
05:00
Put u budućnost: Novi Sad (R)
06:00
Kina, Priča o porcelanu: Treća emisija (R)
06:50
Sitnice svakodnevnice: Uskrs (R)
06:54
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 3-10 (R)
07:10
Istorija nauke: Jovan Cvijić (R)
07:20
Očima prirode: Naša plava planeta (R)
07:33
Zeleni časovnik: Treća emisija (R)
08:00
Zalogaj Kine: Peta emisija (R)
08:50
Hemija razbija mitove: Dijeta (R)
09:03
Dekodiranje nauke: Odluke (R)
09:30
Teslin narod: Četvrta emisija, ciklus 02 (R)
10:00
Naučni portal: em.92 (R)
10:31
13 nemogućih: Nadrealizam u službi revolucije (R)
11:00
Put u budućnost: Novi Sad (R)
11:30
Nekada davno – srpske narodne bajke: Poreklo bajki (R)
12:00
Kina, Priča o porcelanu: Treća emisija (R)
12:50
Sitnice svakodnevnice: Uskrs (R)
12:54
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 3-10 (R)
13:10
Istorija nauke: Jovan Cvijić (R)
13:20
Očima prirode: Naša plava planeta (R)
13:33
Zeleni časovnik: Treća emisija (R)
14:00
Zalogaj Kine: Peta emisija (R)
14:50
Hemija razbija mitove: Dijeta (R)
15:03
Dekodiranje nauke: Odluke (R)
15:30
Teslin narod: Četvrta emisija, ciklus 02 (R)
16:00
Naučni portal: em.92 (R)
16:31
13 nemogućih: Nadrealizam u službi revolucije (R)
17:00
Put u budućnost: Novi Sad (R)
17:30
Nekada davno – srpske narodne bajke: Poreklo bajki (R)
18:00
RTS Lab: Slični, a različiti
Fenomen blizanaca ostavio je veliki trag u kulturi, istoriji, umetnosti i nauci a do danas nije do kraja otkrivena misterija rađanja i prenošenja njihovog genetskog materijala u okviru porodice i širih društvenih zajednica.... Oni su slični i različiti. Izazivaju veliku radoznalost, kako šire tako i naučne javnosti. Prva ozbiljna istraživanja blizanačkih parova kod nas počeli su stručnjaci 2011. godine sa idejom da se formira Registar blizanaca u Srbiji. O tome u emisiji govore prof. dr Snežana Smederevac, rukovodilac STAR centra Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i rukovodilac Genius projekta , doc. dr Željka Nikolašević sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i prof. dr Bojana Dinić, sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Emisiju je pripremila i vodila Ivanka Joksimović. Urednik emisije je ljiljana Gajović.
18:30
Lovac na znanje: Koreni nasilja
Svako od nas može da počini zločin ukoliko smatra da je to korisno. Najstrašnija nepočinstva poput ubistva čine se zbog osvete, kod njih ne postoji materijalna dobit.... Podaci govore da smo danas manje nasilni nego u prošlosti, pogotovu dalekoj. Međutim, izazovi današnjeg života i pojačan stres imaju veliki uticaj na problematično ponašanje ljudi koje može prerasti u nasilje i zločine. Gde se nalaze koreni nasilja danas? Kako možemo sprečiti agresiju? Šta kaže nauka o nasilnim pojedincima, da li su oni rođeni takvi ili su se nasilju učili kroz život? Koliko okruženje može da učini čoveka nasilnim.
19:00
Porodična mreža: Koliko bi vremena trebalo provoditi na internetu?
U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.
19:30
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 2.deo
„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.
20:00
Fantastična planeta: ljubav
Fantastična planeta nastavlja da istražuje današnju civilizaciju. Ovog puta fokus je na ljubavi.... Vladimir Banić putuje prvo u Južnoafričku republiku gde pokušava da sazna koje su posledice aparthejda koji je decenijama razdvajao dve rase. Da li zakoni po kojima se išlo u zatvor ako zavolite i spojite se sa osobom druge boje kože, a koji su ukinuti tek 1994. još uvek ostavljaju trag u ovom društvu? Ekipa i autor menjaju kontinent i odlaze u Španiju, da saznaju šta je to što je zabranjeno kad je u pitanju ljubav i njeno pokazivanje i praktikovanje. Prvo se sreću sa predstavnicom pokreta POLIAMOR koji se zalaže za višepartnerstvo i višeljubavlje. Videćete da li je to samo učtiviji naziv za švaleraciju ili budućnost razvoja ljubavi. Posle ovog novog pogleda na emocije, ekipa odlazi u mračniju stranu Španije i njenu svingersku zajednicu. Posle onoga što je i dalje tabu, kako u Španiji tako i u ostatku sveta, Fantastična planeta pokušava da sazna kakvi su izazovi koje ljubav nameće u nekada strogoj katoličkoj crkvi u Španiji i razgovara sa sveštenikom koji se zaljubio u časnu sestru. Na kraju, Fantastična planeta odlazi u zemlju koja je simbol ljubavi i zavođenja, pokušavajući da sazna da li mladi Francuzi imalo liče na generacije koje su izgradile imidž zavodnika. Vladimir Banić razgovara sa jednim od najpopularnijih mladih komičara Nordin Gansoom kome je ceo nastup bio posvećen tome što je devica, zatim sa instruktorom i učenikom koji školu zavođenja imaju u realnim situacijama u pariskim parkovima. Na kraju, saznaju od onih koji su predmet zavođenja i udvaranja - Francuskinja, koliko su aplikacije za spajanje promenile ljubav.
20:50
Nauka kroz priče: Gospodar biljaka
Kada je slavni engleski botaničar DŽozef Benks tokom tri godine sa kapetanom Kukom putovao preko sveta, u Englesku je doneo 30.000 primeraka biljaka od kojih je oko 400 tada otkrio. Eksplozivni razvoj botanike tog doba doneo je i jednu nevolju – otkrivene vrste su se gomilale bez neke specijalne – ili bar logične sistematizacije. Snalaženje među gomilama uzoraka bilo je nemoguće i dešavalo se da je jedna ista biljka otkrivana mnogo puta i da nosi isto toliko različitih imena.... Gledaoci kanala RTS Nauka se u ovoj epizodi animiranog serijala Nauka kroz priče upoznaju sa sujetnim, prekim i genijalnim Karlom Lineom, švedskim naučnikom koji je uveo red u botaniku i čiju sistematizaciju živog sveta i danas u dobroj meri koristimo.
21:00
U mojoj glavi: Šesnaesta epizoda
Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno, saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere..
21:27
Promis: Mozak – računar
U svetu na svake dve sekunde jedna osoba doživi moždani udar. Od petnaest miliona ljudi, koliko godišnje širom sveta pogodi ovaj neurološki poremećaj, pet miliona umre, a još pet miliona ostane trajno onesposobljeno.... Standardni vidovi rehabilitacije, kao i oni moderniji, fokusiraju se na deo tela koji je onesposobljen. Mladi istraživači menjaju dosadašnji pristup i predmet rehabilitacionog fokusa sada postaje – mozak. U novoj epizodi serijala ”PROMIS” upoznajte interfejs sistem mozak-računar.
21:40
Čovek i kamen: Pravljenje crepa
Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas. Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako počinje serijal Čovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje će vas, sa zanimljivim pričama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanović.... U Vojvodini nema kamena? Ne, niste u pravu, ima gline a ona je kamen. Pripadaju sitnozrnim klastičnim sedimentnim stenama koje nastaju, talože se u mirnoj vodenoj sredini. One su sirovina za proizvodnju cigle i crepa sa kojima se grade i pokrivaju kuće. Evo nas u fabrici gde se proizvodi crep. Sirovina je glina koja se bagerima kopa i trakama ili kamionima doprema do deponije odakle se priprema za pravljenje crepa. Proces je složen, zahtevan uz primenu velikog broja mašina, među njima i robota. Počinje se sa odležavanjem gline, odstranjivanjem nečistoća, homogenizacijom i odgovarajućom vlažnošću. Prvo se od gline oblikuje crep koji se peče, presvlači sa slojem koji ga štiti od razaranja, na kraju pakuje i isporučuje. Većinu poslova, sa neshvatljivo velikom brzinom, rade mašine i roboti. Kako se nemoćno osećam pred njima i brinem za svoju budučnost. Imam osećaj a i strepnju da će nas brzo zameniti u svim poslovima, možda i nama vladati. Ipak je lep osećaj da vam je krov nad glavom od dobrog crepa. On daje sigurnost i prijatan boravak u kući u kojoj živite. I da podsetim, i on je napravljen od gline koja je kamen.
22:00
Nauka 50: Od fizike do Boga
Na korak smo od utiska da se kroz naučnu filozofiju kosmologije može doživeti otkrovenje u kojem nauka i religija jedna drugoj ne protivreče. Religija, ako dopusti metaforično tumačenje svetih knjiga, a nauka, ako uvidi da je čak i teorija relativnosti nedovoljno relativna.... Može li se naslutiti odgovor na pitanje: Kako to da Svet postoji.
22:30
Nauka 2023: Klima i poljoprivreda
Od nastanka planete klima se menjala pod uticajem promena na Zemljinoj orbiti koje su se dešavale u pravilnim vremenskim razmacima od nekoliko desetina do sto hiljada godina...
23:00
RTS ordinacija: 7c, em. 9
RTS Ordinacija i ovoga puta donosi zanimljive i korisne savete i priče.... U studio dolazi porodica koja je dobila četvroke, dakle četri bebe istovremeno, a otkriće kako je izgledala njihova borba. Od farmaceuta ćemo naučiti šta se sve može koristiti protiv zatvora i na kraju će lekar razjasniti kako treba da izgleda pravilan post, ali i u kakvoj je vezi sa takozvanim baznim i kiselim stanjem organizma. U prvom delu emisije Moja borba Marija i Đorđe Gaćeša otkriće kako su odjednom dobili 4 ćerke, koliko je bilo problema, kako su ih prevazišli, koliko je teško organizovati dnevne obaveze sa 4 bebe i druge zanimljivosti iz njihovog života. U studiju će biti cela porodica - četvorke Iris, Inda, Irina i Ina, njogova starija sestra Iskra i naravno njihovi roditelji. U rubrici Moja apoteka biće reči o preparatima protiv zatvora. Magistar farmacije Andrijana Cvijetinović razjasniće koji čajevi mogu izazvati stolicu, kako koristiti ulja u te svrhe, da li su laksativi bezbedni za korišćenje i još mnogo toga korisnog. U Ordinaciji će gost biti dr Dragan Ivanov, specijalista interne medicine. On će objasniti kako nastaje takozvano kiselo stanje organizma koje je podloga za razne zdravstvene probleme, da li treba uzimati sodu bikarbonu svakog jutra kako bi se vratilo bazno stanje, koja hrana utiče pozitivno, kako treba da izgleda pravilan post i kakav uticaj ima na zdravlje.
00:00
RTS LAB (R)
00:30
Naučni portal: em.92 (R)
01:00
Porodična mreža: Koliko bi vremena trebalo provoditi na internetu? (R)
01:30
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 2.deo (R)
02:00
Fantastična planeta: ljubav (R)
02:50
Nauka kroz priče: Gospodar biljaka (R)
03:00
Na skriveno te vodim mesto: Ekstremni Kopaonik (R)
03:27
Promis: Mozak – računar (R)
03:40
Čovek i kamen: Pravljenje crepa (R)
04:00
Nauka 50: Od fizike do Boga (R)
04:30
Nauka 2023: Klima i poljoprivreda (R)